Reč autora

Prikupljanjem građe o Lugonjama uzgred sam se bavio početkom devedesetih godina prošlog (XX) veka, kada sam radio na monografiji Poreklo, migracije i stradanje Srba sa Kupresa. U kupreškim naseljima Ravno i Vukovsko je tokom XIX i XX veka živela jedna od najjačih lugonjskih porodičnih grana, čiji su preci ovde doseljeni iz Pive, preko Ljubinja i zapadne Hercegovine. U njihovoj porodičnoj tradiciji sačuvana su jaka nacionalna osećanja i svest o pripadnosti starom srpskom plemenu, kao i priča o nastanku prezimena, gotovo identična narodnom predanju u Pivi o poreklu nekih tamošnjih rodova. 

Intenzivan i sistematski rad na istraživanju i pripremanju ove knjige započeo sam u leto 2004. godine, nakon sastanka Odbora za izdavanje monografije, koji je, na inicijativu Maksima Lugonje, održan kod Petra Lugonje u preduzeću Agrimes u Beogradu. Na ovom sastanku smo se, u načelu, dogovorili o metodologiji rada, glavnim tematskim celinama, vremenskom okviru, autorskom timu i sl. Na monografiji je trebalo da radi više autora, prema teritorijalnom principu, što se u praksi pokazalo nerealnim i neostvarivim iz više razloga.

Zahvaljujući novčanoj pomoći članova Odbora, a tragom istorijskih izvora i podataka iz literature, tokom 2004. i 2005. godine putovao sam nekoliko puta u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, u mesta gde su se pojedini lugonjski rodovi doselili i živeli u XIX i XX veku. Na terenu sam prikupljao građu i proveravao podatke o stanovništvu tih krajeva. U dva navrata sam posetio Pivu, matičnu oblast iseljavanja Lugonja. Pregledao sam arhivu u Pivskom manastiru i prikupio dragocene podatke razgovarajući sa lokalnim stanovništvom. U Bosni i Hercegovini sam, osim Kupresa i Bugojna, obišao Lugonjiće u Jelanskoj i Tesliću kod Doboja, u Srpskim Dubravicama i Pukišu kod Brčkog i Kladarima kod Dervente, a zatim i Lugonje u okolini Ljubinja, Rogatice i Jošavke. Pregledao sam arhive u pravoslavnim crkvama u Ilijašu, Brčkom, Višegradu i Ljubinju, katoličkom samostanu u Kraljevoj Sutjesci i fondove o Bokokotorskim hajducima u muzeju u Perastu i istorijskom arhivu Kotora.

Veoma mnogo podataka o starim Lužanima, pivskom stanovništvu, iseljavanju Lugonja iz Pive, nastanku njihovih novih matičnih naselja i savremenih rodovskih loza pronašao sam u Srpskom etnografskom zborniku, publikovanoj arhivskoj građi i drugoj literaturi.

Veliku pomoć u prikupljanju građe i pisanju knjige pružili su mi članovi Odbora, posebno Maksim, Ilija, Živko i Bogoljub Lugonja. Rodoslov Lugonja na područiju Rogatice i Višegrada sam, uz saglasnost autora, preuzeo iz knjige Bratstvo Lugonja Ilije Lugonje. U poglavlju o Lugonjama u Hercegovini citirao sam delove iz neobjavljenih tekstova Maksima Lugonje, a za Donje Vukovsko deo teksta Vojislava Lugonjića. Svima se iskreno i toplo zahvaljujem.

dr Mladenko Kumović